Оригинална величина иконе: 680 х 860 мм
Аутор: Теофан Грк
Темпера на дасци, XIV век
Тип иконе: Елеуса

Донска икона Мајке Божије – вековна заступница јужноруских земаља.
Богородица Донска (руски: Донская икона Божией Матери) је икона из групе икона Елеуса – Умиљеније и представља Богородицу са дететом Исусом Христом. Верује се Донску икону је осликао учитељ великог Рубљова, Теофан Грк 1382–1395. Урађена је темпером на дасци. На оригиналној икони са њене друге стране изображена је сцена Успења Пресвете Богородице.
Икона из Благовештенског сабора Кремља налази се у државној Третјаковској галерији. Једном годишње, уочи прославе Донске иконе Пресвете Дјеве Марије, образ из Третјаковске галерије се доноси у Донски манастир, где је доступна верницима на целивање.
Пресвета Богородица држи Богомладенца Исуса који притиска образ уз Њен образ, у топлом и умиљеном гесту.
За разлику од Владимирске, Донска Богородица има израженију строгост и достојанство, али и видљиву мајчинску топлину.
Ликови су узвишени, али пуни дубине и туге, као предзнање страдања Христовог.
Празновање
19. август (1. септембар по новом календару)
– У спомен на чудо спасења Москве од Татара 1591. године

У манастирској књизи Донског манастира стоји да је Богородица Донска била поклон од донских козака Дмитрију Донском дан пре Куликовске битке (1380). Према предању, Ову икону са собом су донели чувени Донски козаци на још чувеније Куликово поље и она је током битке била међу руском војском (оно што представља још један Промислитељски детаљ, чувена Куликовска битка одиграла се 8/21. септембра 1380. године, управо на празник Рождества Пресвете Богородице).
Од Куликовске битке до данас, Донска икона Мајке Божије дубоко је поштована међу православним Русима. Икона се пре чувене битке налазила у Благовештењском храму у граду Сиротину, а после победе у Куликовској бици, козаци су је поклонили светом благоверном Великом Кнезу Димитрију Донском. По једној верзији Кнез је икону донео у Москву и првобитно је ставио у Успењски сабор Московског Кремља, али је одмах по изградњи Благовештењског храма Московског Кремља ова светиња тамо пренесена. У знак сећања на велику победу на обалама Дона, икона је названа Донском.
Приликом заузимања Москве од стране Наполеона 1812. године Благовештенски храм су опљачкали Французи, али је остала недирнута на свом месту, лево од царских двери. Тамо је преживела и бољшевичку револуцију 1917. Икона Богородица Донска није напустила свој народ ни у годинама радости, ни у тешким временима. Када је већина поштованих чудотворних икона уништена приликом разарања цркава, Донска икона је спасена Божијим промишљањем и радницима Државног музеја. 1930. године, постављен је у Третјаковску галерију, где се и данас налази.
Само једном годишње, уочи празновања Донске иконе Мајке Божије (19. августа по црквеном, 1. септембра по грегоријанском календару), икона се из Третјаковске галерије доноси у Донски манастир, да би се сви поклонили Богородици, која је више пута штитила Русију од невоља.

Теофан Грк (некада навођен као „Феофан Грк“ од рус. Феофан Грек, грч. Θεοφάνης; око 1340 – око 1410) био је византски грчки уметник и један од највећих иконографа, односно сликара икона у московској Русији, познат и као учитељ и ментор великог Андреја Рубљова.
Теофан је рођен у Цариграду, главном граду Византије. После студија уметности и филозофије на Цариградском Универзитету, преселио се у Новгород 1370. године и тамо живео до 1378. За време живота у Новгороду посветио се осликавању цркве Преображења. Насликао је Христа Пантократора у куполи. Осим тога, насликао је и пророка Илију и Јована Крститеља. У Москву се преселио 1395. Његов стил се сматра непревазиђеним у изразу постигнутом скоро монохроматским сликарством. Неки од његових савременика сматрали су га за “сликара с метлом” у вези са смелим, широким извођењем неких од својих најбољих фресака (Макарије из Египта) које су јединствене у великој византијској традицији.