Оригинална величина иконе: 550 x 780 mm (проширена на 690 x1040 mm)
Порекло: данашња икона настала у Цариграду 1131. година
Аутор: Непознати грчки иконописац
Јајчана темпера на дасци.
Тип иконе: Елеуса

Чудотворна икона Мајке Божје Владимирска — једна је од најсветијих и најпоноснијих светиња православне Русије и целог православља. Ова икона је позната не само по својој историјској улози у одбрани Русије, већ и по дубокој духовној и уметничкој вредности. Сматра се чудотворном и заштитничком иконом руског народа.

Икона приказује Исуса Христа као дете које у наручју држи мајка Марија. Грле се образ уз образ, док дете гледа ка Марији и посеже за њом. Држи га једном руком и свечано гледа према посматрачу. На оригиналној слици стајао је натпис ΜΡ ΘΥ, скраћеница за „Богородица“, од које су сачувани само делови.
Према предању Цркве, јеванђелиста Лука насликао је Богородицу са Христом на столу на коме су Исус, мати Марија и Јосиф јели.

Владимирска икона је једна од најранијих и најлепших примера типа Елеуса (грч. Ἐλεούσα), што значи „Умиљеније“:
Христос као дете приљубљује лице уз образ Мајке, грлећи је.
Богородица га држи с нежношћу, али и с тугом у очима — као предосећање страдања.
Ликови су пуни емотивне дубине, а тонови златно-браон, топли и светли.

Икона Владимирске Богородице празнује се три пута годишње:
3. јун (16. јун) – пренос у Владимир (1164)
6. јул (19. јул) – избављење од Татара (1480)
21. новембар (4. децембар) – у спомен свих Њених чуда

1.Године 450. за време императора Теодосија Млађег, икона је пренесена из Јерусалима у Константинопољ, а почетком 7. века из Константинопоља је пренета у Кијев. Патријарх цариградски Лука Хризоверх, послао ју је великом кнезу Јурију Владимировичу Долгорукому, и она је чувана у женском манастру Пресвете Богородице у Вишеграду близу Кијева, који је у у прошлости био дарован благочестивој кнегињи Олги.
1155. године Принц Андреј Богољубски је преселио икону у град Владимир по коме добија садашњи назив.
Владимирска Богородица је света икона Руске православне цркве. У Русији је изузетно поштована као чудотворна.
Данас се Богородица Владимирска налази у цркви Светог Николе у Толмачи у Москви при Третјаковској галерији.
2.Икона Богородице са Исусом Владимирска је сврстана групу икона ЕЛЕУСА – УМИЉЕНИЈЕ (рус. Оумиление), због нежне привржености мајке и детета. Теолози и верници су такође коментарисали симболику икона и верска осећања која она изазивају. Богородичине очи не гледају ни у дете ни у посматрача, већ као да „гледају унутра и споља истовремено“; њена слободна рука показује према беби да „отвори простор да без страха приступимо Исусу“; а дете је приказано као „мудар човек обучен у одећу за одрасле.“
Током својих девет векова постојања, икона је рестаурирана и пресликана најмање пет пута како би се суочила са оштећењем и пропадањем, укључујући рестаурацију из петнаестог века за коју се сматра да је водио Андреј Рубљов. Углавном су лица Марије и Исуса и златна позадина изнад њене главе оригинална боја из дванаестог века. Икона је у прошлости била прекривена са неколико разрађених оклада и риза који су оштетили оквир. На реверсу, који је много мање познат, налази се слика Хетоимазије („припремљеног престола“) и инструмента Христовог страдања који је насликан у 14. веку (пре тога на полеђини је била слика неидентификованог свеца).
У време пожара, 1185. године, изгорео је у Владимиру саборни храм са свим његовим богаством, али Владимирска икона је сачувана неоштећена.
Слава града Владимира је расла и ширила се у времену током 242 године колико је боравила у њему чудотворна икона Богородице. Када је у Москви био подигнут храм у славу и част Пресвете Богородице, пренесена је света икона Владимирска. У Москви као и у Владимиру, чудотворна икона се прославила многим благодатним знамењима на спасење отечества руског.
Икона се генерално сматра једним од најцењенијих симбола у руској историји. Улед њене блиске повезаности са руском националном свешћу током њеног постојања.
Поштовање Богородице Владимирске је вероватно појачано и чињеницом да се Богородица сматра светом заштитницом Русије. Поштована слика је коришћена у прослави крунисања царева, избора патријараха и других важних државних церемонија.
Икона има три празника који се одржавају током целе године у знак прославе одређених догађаја за које се везује:
3. јун маја у част заштите Москве од кримског кана Мехмеда Гиреја 1521.
6. јул за, 1480., за њихову победу против кана Ахмеда на реци Угри.
8. септембар у знак сећања на избављење Московљана од очекиване татарске Тамерланове инвазије.

Богородица Владимирска је изложена у цркви Светог Николе у Толмачи у Москви као резултат споразума између Третјаковске галерије и Московске Патријаршије. Црква је истовремено активна руска православна црква и функционални музеј. У прошлости је постојао спор око власништва. Године 1997. Третјаков је завршио потпуну рестаурацију цркве. Додата су безбедносна побољшања за складиштење и излагање уметничких дела, а додатно је направљен подземни пролаз који је повезује са Државном Третјаковском галеријом. За смештај чувене иконе поручена је стаклена витрина са контролисаном температуром. Дана 7. септембра 1996. године, Богородица Владимирска је први пут постављена у посебан ковчег који се налазио унутар цркве, а сутрадан је цркву освештао патријарх Алексије II. Kућиште би могло да издржи пуцање из калашњикова, као и многе друге потенцијалне опасности. Због двоструког статуса цркве и музеја, посетиоцима је дозвољено да се моле исппред иконе а и богослужења се редовно одржавају одређеним данима. Посетиоци могу да уђу у цркву само кроз Третјаковску галерију и подземним пролазом.

Оригинална икона је више пута умножавана вековима, а многе копије такође имају значајан уметнички и религиозни значај. Икона Богородица Владимирска постала је стандард за многе руске савремене приказе Богородице Марије.

О поштовању иконе Владимирске у целом свету говори и чињеница да у свом знаку, филмска продукцијска кућа Мела Гибсона „Ајкон“ (Icon), користи и детаљ са ове иконе.