Оригинална величина иконе: 1000 х 1500 мм
Порекло: I век
Аутор: Свети апостол Лука
Јајчана темпера на дасци
Тип иконе: Елеуса

Највећа драгоценост манастира Филотеј на Светој Гори Атонској икона Богородице Умиљеније (или Слатко целивање) налази се на левом мермерном стубу певнице главне цркве. Данас је она једна од најпоштованијих икона на читавој Светој Гори.

Чудотворна икона Богородице Умиљеније (Грч. Γλυκοφιλούσα – Гликофилуса), позната и као „Слаткољубива“ или „Умиљеније“, једна је од најтоплијих и најнежнијих представа Пресвете Богородице у православној иконографији. Икона на посебан начин изражава љубав Мајке према Сину, и истовремено љубав Божју према човеку.

Постоји веровање да је икона Пресвете Богородице Филотејске једна од седамдесет икона које је живописао свети јеванђелист Лука. Пред овом иконом дежавала су се небројена чуда од давних времена па и у наше доба

У време иконобораца, икона Пресвета Богородица Филотејска Радостное целованије, беше спуштена у море како је не би пронашли и спалили. Икона је остала усправна чудесно пливајући по мору, стигла је у пристаниште светог манастира Филотеј. Ту је чекао игуман манастира којем се Пресвета Богородица беше јавила и октрила да ће ускоро стићи чудотворна икона и која ће бити надаље у овом манастиру. Угледавши чудесну икону обасајну Божанственом светлошћу, игуман и остали монаси, начинише литију и однесоше икону у манастир. На том месту где је икона испливала појавио се извор лековите воде који постоји и данас. Монаси певајући са псалмима и химнама, свећама и тамјаном, однесу икону у манастир и поставе је у Саборном храму манастира Филотеј, на место на коме стоји и данас.

Оригинална икона се чува у манастиру Филотеј на Светој Гори Атос.

У Русији је такође позната копија ове иконе у Серафимо-Дивејевском манастиру, као и у другим монашким заједницама широм православног света.
Пресвета Богородица је приказана са Богомладенцем који се чврсто приљубио уз Њено лице, љубећи је по образу.
Она главу нежно нагиње ка Њему, са изразом неизмерне љубави и благости.
Ова сцена симболизује божанску и мајчинску умиљеност, што у православној теологији указује на присну заједницу човека с Богом.
Икона је често рађена у златној позадини са светлим ореолима, што наглашава светост лика и небеску славу.
Икона „Умиљеније“ дубоко делује на душу посматрача – изражава саосећање, утеху, топлину и наду.
Посебно се поштује као утешитељка жалосних, мајки које моле за децу, и као заштитница породичне слоге и мира.
Сматра се чудотворном, са многим сведочанствима о исцељењима и духовној утеси.

Према предању, ову икону је даровала манастиру Филотеј једна благочестива жена из Цариграда у 14. веку.
Многобројни догађаји у историји манастира приписују се чудесној заштити и заступништву Богородице преко ове иконе.
Посебан дан прославе иконе „Гликофилуса“ је 3. април (16. април по грегоријанском календару).

У неким црквама се празнује и током Велике суботе као предобраз Мајчине жалости, али и васкршње наде.