Оригинална величина иконе: –
Порекло: XII век
Аутор: непознат
Јајчана темпера на дасци
Тип иконе: Одигитрија

Од 1649. године, и све до данас, Икона мајке Божје Кзанске је најпоштованија у цеколикој Православној Русији. Мајка Божија Казанска избавља од великих мука и зла, не само преведнике, него и грешнике.

Икона је пронађена 1579. године у граду Казану у Русији, након великог пожара.

Десетогодишња девојчица Матрона, по указању у сну Пресвете Богородице, открила је икону закопану у пепелу своје куће.
Икона је пронађена нетрулежна, савршено очувана, и одмах је пројавила бројна чуда.

Казанска икона припада типу Одигитрија (Путеводитељка):
Богородица је представљена у полуфигури, са благим и озбиљним погледом.
Богомладенац Христос је десно од Ње, гледа посматрача и подиже руку у благослову.
Обоје имају изражајне, мирне и дубоке очи које делују као да „прате“ онога ко им се моли.
Икона је једноставна, без много украса, али пуна духовне снаге и топлине. Оригинална икона из 16. века нажалост је нестала 1904. године (украдена и највероватније уништена).

Више копија Казанске иконе стекло је статус чудотворних:
У Казању (Казански Богородични манастир)
У Петербургу (Казански сабор)
У Москва, Јарослављу, Иркутску, као и у расејању — нпр. у Руској Заграничној цркви (РОКЗЦ) у САД.

Казанска икона има два празника годишње:
8. јул (21. јул) – у част њеног пројављења22. октобар (4. новембар) – у знак захвалности за избављење од Пољске најезде 1612.
(Овај датум је у Русији и државни празник – Дан народног јединства)

Верници се моле:
За исцељење (особито вида и ума)
За мир у души, у породици и у народу
За заштиту у опасностима
За помоћ у временима рата, конфликта и духовне борбе

Празновање иконе познате под називом Богородица Казанска успостављено је у знак захвалности за спасење Москве у све Русије од инвазије Пољака 1612. године.
У зиму 1941. године, ситуација у Русији је била безнадежна. Немци су се приближавали Москви, земља је била на ивици пропасти. Међутим, промислом Божијим, опет је спасење Русији стигло посредством молитава из братске цркве, овај пут – Митрополита Ливанских гора Илије, из Антиохијске Патријаршије. Митрополит се спустио у камено подземље, где је владала потпуна тишина од спољашњег света, имавши пред собом само икону Мајке Божије и кандило. Није ни јео ни пио, ни спавао, него се непрестано коленопреклоно молио пред иконом Мајке Божије. Сваког јутра су му доносили извештај са фронтова о броју погинулих и о томе докле је напредовао непријатељ. Након три дана молитве и бденија, јавила му се у огњеном стубу Мајка Божија, објавивши му заповест за целу Русију.
Спасење Русије зависило је од испуњења те заповести. Заповест је гласила: „У целој земљи морају бити отворене цркве, манастири, духовне академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из затвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград; он се не сме предати. Нека изнесу чудотворну икону Богородице Казанске и нека је пронесу у литији око града, и тада непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је изабрани град. Испред Казанске иконе треба отслужити молебан у Москви; затим она треба да буде у Стаљинграду, који се не сме предати непријатељу. Казанска икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се рат заврши, Митрополит Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била спасена“.
Благочестиви Митрополит је пренео представницима Руске цркве и совјетске владе заповест коју је добио од Богомајке. Писма и телеграми које је Митрополит слао и данас се налазе у архивама. Стаљин је позвао Митрополита Лењинграда Алексија Симанског, чувара патријаршијског престола Митрополита Сергија Старогородског, и обећао да ће испунити све што је пренео Митрополит Илија. Све се догодило онако како је било и проречено. Из Владимирске саборне цркве изнели су Казанску икону Мајке Божије и обишли са њом у литији око Лењинграда – град је био спасен. Неверницима је и до дан данас несхватљиво како се одржао Лењинград, јер му земаљске помоћи није било. Опсада Лењинграда је престала на дан празновања Свете равноапостолне Нине, просветитељке Грузије. После Лењинграда Казанска икона је почела свој поход по Русији. Пораз Немаца код Москве, то истинско чудо, јављено је молитвама и заузимањем Мајке Божије. Немци су панично бежали, гоњени ужасом, путем су остављали технику и нико од немачких и руских генерала није могао да схвати зашто се то догодило. Волоколамски пут је био небрањен и ништа видљиво није спречавало Немце да уђу у Москву. Затим су Казанску икону превезли у Стаљинград. Тамо су пред иконом држане непрестане службе – молебани и помени погинулим војницима. Икона је стајала усред руске војске, на десној обали Волге, и Немци нису могли да пређу реку какве год напоре улагали. Било је тренутака када су браниоци града остајали на само малом комаду земље уз Волгу, али Немци нису могли да их сатру, јер се тамо налазила Казанска икона Мајке Божије. Стаљинградска битка почела је молебаном испред иконе и тек после тога био је дат сигнал за напад. Икону су довозили на најтеже делове фронта, тамо где су биле критичне ситуације, на места где су биле припремане офанзиве. Свештенство је служило молебане, војнике су шкропили светом водицом. И Мајка Божија је њиховим молитвама терала непријатеље.
Дана 13. марта 2011. у Саборном храму Христа Спаситеља, Његова Светост Патријарх московско-руски Г. Кирил поздравио је представнике Федералне свемирске агенције који су били присутни на служби и руским космонаутима предао копију Казанске иконе Богородице. 7 . априла 2011. године, свемирски брод Јуриј Гагарин донео је икону на Међународну свемирску станицу која ће бити чувана у руском сегменту станице.