Аутор: непознати иконописац
Темпера на дасци

Свети Теодосије Кавкаски (рођ. Фјодор Федорович Кашин) је светитељ Руске православне цркве.
Фјодор је рођен је 1841. године у Пермској губернији, у сиромашној сељачкој породици.

Родитељи, Фјодор и Катарина, били су побожни и дубоко религиозни хришћани и, упркос сиромаштву и много деце, учили су своју децу да живе побожно.
Као веома млад, подстакнут Духом Светим, Фјодор је напустио свој дом и, придруживши се групи ходочасника, отишао са њима на Свету гору Атос. Тамо је одрастао, научио да чита и пише, и вршио монашка послушања.
Замонашио са именом Теодосије. Пет година је вршио послушања у дворишту руског хоспиција, примајући убоге, болесне и све којима је била потребна његова помоћ и упутства.
По благослову свог исповедника, Теодосије је ходочастио у Свету земљу и посетио многе светиње. Остао је у Јерусалиму код Гроба Господњег, служећи тамо више година.
Крајем XIX века Теодосије се вратио на Атос.
Године 1907, на сопствени захтев, поново се повукао у Јерусалим, где је примио схиму.
После извесне невоље, поклонивши се Светој земљи, отац Теодосије је кренуо у Русију. Живео је само годину дана на имању генерала у Платнировки, а затим се настанио 27 километара од града Кримска, недалеко од села Темње Буки. Овде је основао скит, где је са њим почело да живи неколико монахиња из оближњег манастира, као и две тинејџерке које му је довео Божанствени Промисао – Ана и Љубов, које су провеле тридесет година поред оца. Ту је саставио рукопис о свом невероватном животу.
У околини Кримска одмах су се прошириле гласине о изузетном старцу. Људи су почели да му долазе за благослове и савете, пошто је поседовао дар духовног увида. Једне је осуђивао, друге исцељивао од болести, а друге лечио речима. Третирали све уз учешће, вођење на путу спасења.
У марту 1927. године, две недеље пре Васкрса, отац Теодосије је ухапшен и одведен у Новоросијск. Под истрагом је био до јануара 1929. године, након чега је, осуђен на три године логора, послат у прогонство. Искушеница Љубов је отишла тамо за и служила му је до краја свог мандата. Отац Теодосије је остао у изгнанству до 1932. године.
Током Великог отаџбинског рата, отац Теодосије је био један од најревноснијих молитвеника за победу Русије, непрестано се молио за здравље њених бранилаца и за покој палих војника.
На дан његове смрти у кући се појавио непознати странац. Целе ноћи је читао псалме и Свето Јеванђеље напамет. Током сахране, четири младића су се добровољно јавила да носе ковчег. Били су необично обучени: дугачке кошуље, чизме; сви су имали плаву косу. Подигли су ковчег и на рукама га однели на гробље, након чега су нетрагом нестали.
25. априла 1995. године, у уторак Светле седмице, у цркви Архангела Михаила, која се налази у селу Црвени чвор, за време Васкршње службе последњи пут је отпевана „Вечна памјат” старцу Теодосију.