Оригинална величина: 550 x 1200 мм
Аутор: непознат
Икона, XIX век.
Икона се налази у манастиру Острог у Црној Гори.

Свети Василије Острошки (Мркоњићи, 1610 — Манастир Острог, 1671), познат и као Свети Василије Острошки Чудотворац, био је епископ захумски и српски православни светитељ.

Икона Василија Острошког приказује једног од најпоштованијих светитеља на нашим просторима. Српски народ у делу овог светитеља добио је истинског заштитника и помоћника. На овим просторима не постоји светитељ коме се све вере и све нације обраћају за помоћ као што је Свети Василије Острошки.

Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи у Поповом пољу, надомак Требиња у Херцеговини од мајке Ане-Анастасије и оца Петра Јовановића, по предању 28. децембра 1610. године, у богобојажљивој породици херцеговачких тежака. У страху од данка у крви, родитељи су га у дванаестој години послали у скровити манастир Завалу, у којем је већ тада био његов стриц, игуман Серафим. Тамо се учио црквеној писмености. После неколико година, Стојан прешао је у требињски манастир Тврдош, где је након похађања манастирске школе примио монашки постриг и свештенички чин, поставши парох поповопољски.

Погоршање прилика у манастиру, нарочито због унијатских притисака из Дубровачке надбискупије, самовоље турских власти као и због жеље за дубљим подвигом, отишао је као архимандрит у Пећку Патријаршију. По благослову патријарха Пајсија Јањевца, даље је отишао на Свету Гору а затим у Влашку и Украјину. Отуда се враћа са даровима тамошњих владара страдалном народу у Херцеговини.

Године 1638. архимандрит Василије је рукоположен у Пећи одлуком Светог синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом – митрополит Захумски.

Његов живот био је у сталној опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. године. Излаган је бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа.

Када су Турци разорили манастир Тврдош, бежао је на Свету гору, али га је народ у Бјелопавлићима зауставио уз обећање да ће му свако давати по мерицу пшенице за издржавање. Владика је остао и најпре се подвизавао у једној пећини у Пјешивцима, а касније прелази у острошку пећину. У манастиру Острог је наставио свој строги подвижнички живот. Последњих 15 година свог живота провео је у пећинској испосници у Горњем Острогу.

Умро је 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор празнику којем је манастир Светог Василија Острошког посвећен.

Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја, по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).