Оригинална величина: –
Аутор: непознат
Темпера на дасци

Света новомученица Босиљка Пасјанска, рођена као Босиљка Рајчић (Пасјане, код Гњилана — Депце, код Прешева) јесте светитељка Српске православне цркве коју су отели Арнаути, а након тога убили јер је одбила да се поарбанаси.

Босиљка Рајчић рођена је у Пасјану код Гњилана, живела је у 19. веку. Породица Рајчић је пореклом из околине Крагујевца, одакле се преселила близу Куманова, а затим настанила у Пасјану код Гњилана у 18. веку.

Када је напунила 17 година, родитељи су је из села први пут повели у Гњилане, на Ивањдан, када се у граду скупља народ из свих околних села.

Због своје лепоте, Босиљка није остала незапажена, па је убрзо привукла пажњу Арнаута из Депца, који ју дуго пратио и вребао прилику да је отме. У јесен, Босиљка се заједно са оцем и братом упутила у шуму код Белог камена, на Стружинама, далеко изнад села. Тројица Арнаута су искористили прилику, уграбили девојку и одвукли је према Карадаку, пуцајући све време на њеног оца и брата.

Босиљкина породица и родбина, заједно са свештеником из Пасјана је неколико дана код турских власти у Гњилану покушавала да докаже да је млада Босиљка отета. Због своје наклоњености према Арнаутима, турске власти су отезали истрагу, верујући да ће се девојка помирити са тренутном ситуацијом.

У дому Арнаута, Босиљка је свакодневно била изложена увредама и уценама да прими ислам и да се уда за отмичара. Непрестано су је убеђивали, нису јој дозволили да спава нити да једе или пије.[1] Упркос свему, Босиљка је одолевала свим искушењима, а губећи стрпљење, њен отмичар је још више мучио тако што јој је секао косу, пржио табане, газио и тукао по лицу и слабинама.
Након неуспешних убеђивања, Арнаути су Босиљки довели старију потурчену Српкињу, муслиманског имена, која ју је наговарала да прими ислам и спасе себе и своју породицу. Босиљка је остала истог става, рекавши:
„Ја своју веру имам. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена, ја имам свог заручника.“

Након тога, жена која ју је убеђивала да прихвати ислам и уда се за свог отмичара, покушала је још једном да убеди девојку да попусти и тако спаси свој живот, на шта јој је Босиљка одговорила:

„Христос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога бога и моје свете вере, као ти, коју жалим. Тако се не спасава душа, већ се губи.“
Уследила су нова мучења, облачење у димије и навлачење зара на лице, које је Босиљка цепала са себе. Понижен и посустао, њен отмичар је одлучио да погуби девојку. Позвао је двојицу својих рођака, са којима је изнемоглу девојку одвукао коњем до реке Лапушнице, где су је изболи ножевима, а након тога јој комадали тело.

Након страдања турске власти су дозволиле Босиљкиној родбини и осталим Пасјанцима да сахране девојку, поред старе цркве, а касније приликом обнове, њени посмртни остаци узидани су у цркву Светог Преображења у Пасјану.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на заседању 3. маја 2018. године одлучио да у књиге светих уврсти Свету новомученицу Босиљку Пасјанску у крипти храма Светог Саве у Београду.