Оригинална величина иконе: 376 x 427 mm
Порекло: I век
Аутор: Јеванђелиста Лука (грч. Λουκᾶς био је лекар и пријатељ апостола Павла)
Јајчана темпера на дасци.
Тип иконе: Одигитрија

Смоленска Богородица припада иконографском типу икона Одигитрије – Путеводитељица и је изузетно поштована у православљу Верује се да Смоленска икона штити западне границе Русије.

По црквеном предању, “западна тврђава” Русије, Смоленска икона Пресвете Богородице насликана је руком светог Јеванђелисте Луке за време његовог земног живота. Свети Димитрије Ростовски у својим “Житијима Светих” претпоставља да је икона насликана на молбу Антиохијског владара Теофила.
Према предању, икона је првобитно настала у Цариграду, где је сматрана делом Светог апостола Луке.
У Русију је донета 1046. године, као мираз грчке цареве ћерке која се удала за великог кнеза Всеволода Јарославича.
Икона је потом смештена у град Смоленск, који ју је примио као своју заштитницу и покровитељку.

Прослава иконе је 28. јула (10. августа) у спомен на повратак иконе у Смоленск из Москве (1155. године).

Чудотворна заштитница Смоленска и Русије је вековима чувала Смоленск, посебно током опсада и ратова.
У XII – XIII веку икону су ношили руски кнежеви у војне походе.
Године 1812, у време Наполеонове инвазије, икона је ношена у литијама за заштиту Москве и народа.
Народ ју је молио за заштиту од непријатеља, мира у земљи и спасења у опасностима.
Пресвета Богородица је приказана у усправном положају, са благим и одлучним изразом лица.
Десном руком показује на Христа – „пут ка спасењу“, а левом Га држи.
Христос као Младенац седи у Њеном наручју, десном руком благосиља, а у левој држи свитак – симбол Божије Речи.
Икона се некада чувала у Успенском сабору у Смоленску.
Оригинал је нажалост изгубљен током Другог светског рата (1941–1943).
Данас се њене копије налазе у:
Новодевичјем манастиру у Москви
Саборним црквама у Смоленску
Бројним другим храмовима широм Русије и православља
Импонзантан је пут који је прошла ова икона, из једне царевине у другу. Из Антиохије у Јерусалим, потом у Константинопољ, где се дуже време задржала у чувеном Влахерском храму, а потом је стигла и у кнежевину Русију, каснију православну царевину. Два велика православна владара, византијски цар Константин IX Мономах и руски кнез Јарослав Мудри су се ородили 1046. године и као брачни поклон Константиновој кћери Ани и Јарослављевом сину Всеволоду, цар Константин је поклонио чудотворну икону Одигитрију. Тако величанствен брачни благослов донео је и величанствен пород. Из тога брака родио се велики руски кнез Владимир , Велики кнез Кијевски од 1113 до 1125. године, велики државник, војсковођа и књижевник који се читав живот залагао за јединство кнежевствима разједињених руских.
Почетком XII века кнез Владимир је пренео икону у Смоленску саборну цркву посвећену Успенију Пресвете Богородице. Од тада се ова икона зове Смоленска икона Мајке Божије.
Године 1602. у Смоленску је осликана тачна копија са чудотворне иконе, која је била постављена у кули Смоленског тврђавног зида, изнад Дњепар капије, испод посебно изграђеног шатора. Касније, 1727. године, ту је подигнута црква. Године 1666. древна Смоленска икона је по други пут била у Москви: овде ју је донео архиепископ Смоленски Варсануфије да обнови слику, која је временом потамнила.
Године 1812, током инвазије Француза, икона је пренета у Москву, где су становници могли да се моле пред њом у катедрали Успења Богородице. На дан битке код Бородина, 26. августа, Московљани су у поворци са иконама Смоленска, Иверона и Владимира обишли Бели град, Китаи-Город и зидове Кремља. Пре окупације Москве од стране Француза, Смоленска икона је послата у Јарослављ, где је остала до самог краја Отаџбинског рата, а затим се вратила у Смоленск. Икона, која се налазила у катедрали Успења у Смоленску до 1941. године, била је поштована као оригинал, донета из Цариграда. Током Великог отаџбинског рата, древна икона је нестала без трага.